Zojin zakon – Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti definiše prava, obaveze i odgovornosti učesnika u medicinskim postupcima prevencije i dijagnostikovanja naslednih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, u svrhu zaštite ljudskog zdravlja i dostojanstva.

Zojin zakon obuhvata:

-ukoliko nakon 6 meseci nije moguće ustanoviti dijagnozu u Srbiji, lekar je obavezan da pošalje uzorak krvi ili tkiva u inostranu zdravstvenu ustanovu radi detaljnije analize

-prenatalnu dijagnostiku za porodice sa patološkim genom,

-preimplantacionu dijagnostiku,

-testiranje članova porodice koji su potencijalni nosioci patološkog gena

– Zakon o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ)

– Zakon o zdravstvenom osiguranju (ZZO)

-Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti

– Zakon o pravima pacijenata

Pravo na dijagnozu je izraz osnovnih prava pacijenta da sazna svoje zdravstveno stanje i odlučuje o sebi. Pacijent ima pravo na dijagnozu onda kada je ona moguća i dostupna prema stanju razvoja biomedicinskih i tehnoloških saznanja, a u skladu sa pravilima medicinske struke i sa dužnom pažnjom u postupanju.

Dijagnoza podrazumeva pravo na privremenu ili radnu dijagnozu kod ozbiljnih poteškoća ili nejasnih stanja, kao i pravo pacijenta da traži ranu dijagnostiku koja je prioritet

U slučaju da su ugrožena prava pacijenata:

– prigovor se podnosi rukovodiocu procesa rada (načelnik, direktor)

– prigovor savetniku za zaštitu pacijentovih prava u lokalnoj samoupravi (opštini ili gradu)

-prigovor Savetu za zdravlje u lokalnoj samoupravi gde se leči / i ako je nezadovoljan postupanjem lokalnog savetnika

-prijava zdravstvenoj inspekciji pri Ministarstvu zdravlja

-pritužba područnoj filijali ili Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, ako je spor o pravu iz te oblasti

– U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za lečenje obolelih od određenih vrsta retkih bolesti pod uslovom da Republički fond ne može da obezbedi dovoljan iznos sredstava za lečenje tih oboljenja.

 – Vlada za svaku kalendarsku godinu, na predlog ministra, donosi akt kojim se utvrđuju prioriteti za lečenje obolelih od određenih vrsta retkih bolesti, kao i druga pitanja od značaja za lečenje obolelih od retkih bolesti za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Osiguranom licu može se odobriti lečenje u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, a u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede. Lečenje u inostranstvu podrazumeva ambulantno-polikliničko i stacionarno lečenje U slučajevima kada osigurano lice nije upućeno na lečenje u inostranu zdravstvenu ustanovu u skladu sa pravilnikom nema pravo na upućivanje na kontrolni pregled iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Osigurano lice koje je obavilo dijagnostički postupak, odnosno kome je uspostavljena dijagnoza u inostranoj zdravstvenoj ustanovi, a kome sprovođenje dijagnostičkog postupka, odnosno uspostavljanje dijagnoze nije odobreno u skladu sa pravilnikom nema pravo na naknadu troškova obavljanja dijagnostike iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovo pravo nije uslovljeno visinom drugih primanja, niti konkretnom dijagnozom, već opštim zdravstvenim stanjem osobe koja podnosi zahtev, odnosno njegovom funkcionalnošću i sposobnošću za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti – procenjuje komisija

-Postupak se pokreće na zahtev, formular, medicinska dokumentacija, izveštaj lekara specijaliste i napomena da je neophodna TNP predaje se u Centar za socijalni rad (ili PIO, ukoliko ste npr. penzioner)

– Procedura: CSR će zahtev sa kompletnom dokumentacijom proslediti nadležnoj filijali PIO fonda radi veštačenja. Dobijate poziv od PIO fonda (telefonski ili poštom), kog datuma i u koje vreme treba da se javite radi veštačenja. Zatim Komisija koja je obavila veštačenje Centru dostavlja svoju ocenu, nalaz i mišljenje. Na osnovu tog nalaza, Centar za socijalni rad donosi rešenje, na koje ukoliko ste nezadovoljni, možete uložiti žalbu.

-O žalbi na rešenje CSR o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

– O žalbi na rešenje centra za socijalni rad s teritorije AP Vojvodine o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na osnovni/uvećani tnp rešava pokrajinski organ uprave nadležan za socijalnu zaštitu.

– O žalbi na rešenje centra za socijalni rad s teritorije grada Beograda o pravu na novčanu socijalnu pomoć pravu na osnovni/uvećani tnp rešava gradska uprava grada Beograda.

– Žalba ne odlaže izvršenje prvostepenog rešenja.