U prostorijama Psihološko-razvojnog centra „Takt“ u Novom Sadu, a pod pokroviteljstvom Udruženja građana za borbu protiv retkih bolesti kod dece „Život“ održano je dve radionice za decu „Moja priča, moje osećanje“. Ključna tema radionica je bilo emocionalno izražavanje i podrška za braću i sestre dece sa retkim bolestima ili drugim hroničnim zdravstvenim stanjima.

Odnos između braće i sestara često je jedan od najdužih i najvažnijih ličnih odnosa u životu pojedinca. Kada u porodici raste dete sa retkom bolešću, važno je razumeti kako to može uticati i na braću i sestre.

Na radionicama su učestvovala deca uzrasta od 8 do 11 godina, a tema je bila usmerena na podršku deci koji imaju brata ili sestru sa nekim hroničnim zdravstvenim stanjem, uključujući retke bolesti, autizam i cerebralnu paralizu.

Kroz zabavne, ali i terapeutski usmerene aktivnosti, deca su istraživala svoja osećanja kako bi razumela svoju ulogu u porodici. Cilj radionice je bio da se deci omogući siguran prostor za izražavanje, prepoznavanje i nošenje sa svojim emocijama.

Voditelji radionice su bili psiholozi iz Centra TakT Tatjana Krstić, specijalista medicinske psihologije i dečiji psihoterapeut i Jelena Lukić, MA psiholog i porodični terapeut.