Trebalo mi je puno vremena da sednem i napišem ovaj post. Jednostavno šta god mi je palo na pamet, nije ni blizu moglo da opiše ono što svi mi osećamo kao roditelji obolele dece, kao prijatelji porodice Mirosavljević i najviše kao ljudi koji su neizmerno voleli Zoju. Zoja je bila naša princeza, vršnjakinja našeg Alekse i njegova „devojka“. Sve što smo prolazili prolazili smo zajedno, svaki napad, svaki osmeh, svaku krizu i svaku radost. Pa ipak, iako se lek činio tako blizu, nadohvat ruke, Zojino malo srce nije izdržalo. U utorak rano ujutro, naša mala princeza je dobila krila i pridružila se svojim drugarima na nekom drugom, sigurno puno lepšem mestu.
Ljudi često u ovakvim situacijama citiraju neke pesnike i pisce. Ali nijedna reč, nijedan stih ne bi mogao da na pravi način iskaže ono što nam je stvarno u srcu. Bol i tuga nikada neće otići, nikada neće nestati. Ostaje nam velika praznina u duši, ali isto tako i radost što smo bili deo Zojinog života, što smo zajedno sa porodicom Mirosavljević prolazili i sreću i tugu, što nas je to iskustvo učinilo boljim ljudima. Zoja hvala ti na tom velikom daru, nikada te nećemo zaboraviti.
Kao i njeni mama i tata, Zoja je bila veliki borac i dotakla je srca mnogih. Upravo zbog toga, započeta je nova inicijativa nazvana „Zojin zakon“. Više o tome pročitajte u izjavi porodice Mirosavljević.
Istovremeno, želeo bih da zamolim sve pripadnike medija da pročitaju izjavu porodice Mirosavljević i da poštuju njihovu privatnost i dozvole im da naredne dane provedu bez dodatnih pritisaka. Ukoliko imate neka pitanja slobodno se obratite meni:
Stevan Čović
+381 62 585 119