Do Istanbula bajsom

Kada čujete da neko ide na put do Istanbula biciklom, prvo što vam padne na pamet je – svaka čast i odakle mu snaga? Uroš Kojić, Marko Stanković i Branislav Stameski odlučili su se upravo na ovakav poduhvat.

Prvomajske praznike iskoristili su da „skoknu“ do Istanbula. Po njihovom povratku u Srbiju razgovarali smo sa njima.

Uroš ima 29 godina, sa Vračara je i bavi se ronjenjem na dah. On, Marko i Branislav su ovom vožnjom podržali organizaciju „Život“ koja se bavi borbom protiv batenove bolesti.

Odakle ideja?

„Ideju za ovakav put smo dobili prošle godine kada smo, takođe biciklama, išli na Sv. Goru, odnosno Manastir Hilandar. Pošto smo to izvozali, palo nam je na pamet da bismo mogli sledeće godine za Istanbul. Ideju je dao Marko, a ostatak ekipe se, naravno, odmah složio tako da posle toga nijednog trenutka nije postavljeno pitanje da li ćemo da idemo ili ne.“

Put je trajao dve nedelje od kojih čiste voznje osam celih dana za kojih je pređeno približno 1400km, a ostak su proveli na Hilandaru i u Istanbulu. Putovali su preko Makedonije i Grcke i naravno Turske.

„Niš nam je bio prva destinacija pa Kumanovo – Dorian – Stavros – Xanti – Feres – Tukerdag – Istanbul. To su sve mesta gde smo spavali. Povratak je bio preko Bugarske autobusom. Nas trojica smo drugari veći deo života i ovo nam nije prvi put da radimo ovako nesto zajedno.“

Pročitajte i:
*Bloger koji obilazi Srbiju pešice – Kevin Šenon
*Snežana Radojičić: Biciklom na put oko sveta

A šta je neophodno poneti na put?

„Neophodno je poneti osnove stvari tipa majce, čarape, šuškavce… ali u što manjim količinama kako se ne bi opteretili težinom ranca, a najvažnije su naravno – pare. Morate da razmišljate tri koraka unapred – šta ako se nesto desi, a ti nemaš rešenje za to… Alat je najbitniji. Bitne su i rezervne gume, naravno bez pudera I kreme se NE krece na ovagav put jer te čeka przenje na suncu po 12-13 sati dnevno. Ostalo možeš naći i usput“.

Uroš kaže da se svako priprema na svoj način. „Ja sam lično počeo sa trernizima sredinom decembra prošle godine u teretani da bih se bolje spremio za februar mesec gde sam počeo da radim kardio treninge kako bi pripremio telo za samu vožnju bicikle. U martu sam počeo da vozim bicikl koliko mi je vreme dozolilo, a kako se sve završilo ispalo je sve više nego dobro. Trenizi su mi trajali u teretani i do 4-5 sati dnevno, a samo vožna bicikle i do 12 – 13 sati na dan. Dovoljno je možda reći da nam je trening pred put bio Beograd – Zlatibor – Beograd i to sve za dva dana.“

Razgovarajući sa njima palo mi je na pamet da upitam da li su tražili savet od nekoga pre nego što su krenuli na put.

„Obavezno. Savet svima je da obavezno pitate nekoga ko je tako nešto već radio. Mi to i dan danas radimo kao da nikad nismo vozili u životu, jer priprema terena je važna stvar. Važno je voditi računa o svima sa kojima vozite kad se krene na takav put jer je jako bitno da svi funkcionišu zajedno kao jedan.“

Gde su prijatelji, tu su i anegdote

„Anegdota je bio naravno ali ću vam reći samo jednu. Ostale moram sebicno da zadržim za sebe. Bili smo negde u Turskoj i trebali smo da se prebacimo busom par kilometara do grada gde nas je čekao smeštaj pošto nas je uhvatio mrak i sve bi bilo super da nismo zaboravili ime grada u koji idemo. Naravno, na stanici ljudi ne znaju turski, a kamoli reč engleskog. Naravno, i svi ostali maleri su nas baš tada zadesili. I tako mi čekamo bus, a ne znamo u koji treba da uđemo. Spasila nas je jedna simpatična Turkinja koja naravno nije znala engleski, ali se setila da nam na telefonu napiše na google transletu šta nam treba i koji grad. Hvala joj na tome jer ko zna gde bismo završili.

Gde su sve ranije putovali zajedno i da li planiraju nešto slično ponovo?

Što se tiče putovanja, ista ekipa je išla dva puta Beograd – Herceg Novi. Prošle godine smo išli do Hilandara, ove do Istanbula, a plan za sledeću godinu već postoji Beograd – Barselona alternativnim putevima, kao i jednu od najboljih tura na svetu – Katmandu penjane i spuštanje sa Himalaja. Ipak, to nam zavisi isključivo od sponzora koje još uvek nemamo.

Želimo im puno sreće i uspeha na daljim putovanjima.

————————————————–

Izvor: http://www.mojodmor.rs/pocetna/mojodmor/zanimljivosti/Do-Istanbula-bajsom.v-1921.694.html