Prošli mesec nije bio dobar za Zoju. Primetila sam da joj vid slabi, ali su me drugi ubeđivali da nisam u pravu… da uobražavam. Ali, jedno jutro sam primetila da ne gleda više crtani film kao pre, u stvari sluša ga i prati celu radnju u njemu, ali ne gleda direktno u tv vec 20cm pored. To mi je bio jasan znak da više ne vidi. Ovo je, naravno, bilo jako frustrirajuće za nju, u početku se jako nervirala zbog toga. Mislim da se sad već navikla. Što se tiče nas …, na neke stvari se čovek nikad ne može naviknuti.
Hod joj se takođe jako pogoršao kao celokupno držanje tela i glavice. Apetit je za sads sasvim ok, ali smo počeli da joj stavljamo pelene iako ona često pokaže da joj se piški.
Možda je celo pogoršanje poteklo od virusa koji je mučio. U međuvremenu je pila 2 antibiotika jer je svaki dan imala temperaturu.
Ko zna?
Nadam se da ćemo se malo stabilizovati kada otputujemo u Kinu u oktobru.
